На двадесетак километара сјевероисточно од Подгорице налази се Манастир Светог Николаја, смјештен испод планине Вјетерник на Пелевом Бријегу, од давнина саборном мјесту племена братоножићког. Међу становницима Братоножића живи предање да је на Пелевом Бријегу постојао катакомбни манастир још у рано хришћанском периоду. Ово предање је почетком 20. вијека записао од најстаријих Братоножића Јован Ердељановић, један од најпознатијих српских етнолога и историчара. Према том предању су Немањићи, негдје у вријеме изградње Морачког манастира, основили овај манастир. Подстакнут овим записом, прилог о постанку древног манастира на Пелевом Бријегу, објавио је блаженопочивши протојереј-ставрофор Василије Ивошевић у Новинама Српске Патријаршије 1967. године. На основу археолошких, етнолошких и историјских налаза, закључио је да је: „На Пелевом Бријегу, надомак Рибнице, данашње Подгорице, за вријеме владавине Светородне династије Немањића, обновљен манастир, посвећен Светом оцу Николају На основу историјске грађе познато је да су у манастирском храму на Пелевом Бријегу, служили свештеници: Ананије, средином 15-ог вијека, јеромонах Герасим Велимиров Баљевић и Велимир (родоначелник братства Велимировића, од којих је један огранак остао у братоношком селу Сеоштица, други се око 1600. г, иселио у Доњи Загарач, а трећи огранак за централну Босну, па даље у Лелиће, надомак Ваљева). Послије овог времена нема сачуваних историјских извора о манастирском храму на Пелевом Бријегу, нити о његовим свештенослужитељима, све до краја 18. и почетка 19. вијека, мада се помиње свештеномонах Руфим Пејушковић, који столоваше, испод куће Браковића, на мјесту гдје се данас налази напуштена школа.
