Manastir Sv.Arhangel Mihailo-Đurđevića Tara

Манастир Ђурђевића Тара смјештен je на десној обали ријеке Таре у селу Ђурђевића Тара, засеоку Луке, удаљен око један километар низводно од Великог моста. Његова црква саграђена je уз стрму осојну падину кањона, стотинак метара благом терасом одвојена од ријеке, a посвећена je Св. Арханђелу Михаилу по коме и сам манастир носи име.[1 Ктитор и вријеме градње манастира, у науци су још увијек непознати. Пролазећи пљеваљским крајем, руски конзул у Сарајеву, Александар Ф. Гиљфердинг, приликом посјете манастиру Светог Арханђела Михаила у Тари, 1857. године преписао je један данас већ изгубљени натпис, у коме je забиљежено да je за вријеме игумана Теодора, 1591. године, обновљена, већ, запустјела црква.73 Помиње и попа Страхињу из Будимљe да je те исте године живописао обновљену цркву,74 што je урађено само годину дана прије него што ће познати зограф 1592. године започети, a 1595. године и завршити, осликавање црквеног живописа у манастиру Св. Тројице пљеваљске, који je у добром стању сачуван до данас. Поред тога што се поуздано не зна тачно вријеме градње цркве Св. Арханђела Михаила у Тари, као што се не зна ни вријеме настанка цркве у Довољи, ипак, постоје мишљења да je црква у Довољи нешто старија.75
Познати су случајеви бројних страдања манастира смјештених у кањону Таре. Историјска судбина je хтјела да манастир Св. Арханђела Михаила буде више пута рушен и обнављан. Запустјела га je затекао и руски конзул у Сарајеву приликом свог обиласка манастира 1857. године.76 Последњи пут je страдао у вријеме херцеговачког устанка, односно, 1875. године када су га Турци спалили у одмазди за спаљену џамију у засеоку Влашковац у Ђурђевића Тари и у таквом стању je остао донедавно.77 Порушена га je обилазио и проф. Ђ. Бошковић 1932. године, након чега je оставио забиљешку o њему праћену скицама, алибез фотографских снимака какве je, рецимо, оставио приликом истовремене посјете манастиру Довољи.78 Судећи према изгледу, начину зидања, коришћеном материјалу, као и бројним историјским изворима, црква Св. Арханђела Михаила у потпуности подсјећа на Довољу, па je стога многи научни посленици сматрали метохом манастира Довољe.79 Архитектонски представљa једнобродну грађевину са полукружном апсидом и куполом, чији лукови нису прислоњени, осим лукова у централном травеју који су ослоњени на пиластре подужнихзидова и придржавају конструкцију куполе.